Пиши: Лариса Милић
Посвећено 105. годишњици оснивања прве балетске школе у Београду (1920–2025)
Године 2025. обележавамо 105 година од историјског догађаја — оснивања прве професионалне балетске школе у Београду. Ову значајну годишњицу посвећујемо:
- Јелени Пољаковој — руској балерини емигранткињи, која је 1920. године поставила основе системског балетског образовања у Србији
- Првој генерацији српских играча који су прошли школу класичног плеса
- Традицијама које и данас живе у савременом српском балету
Ова школа постала је:
- Ковачница кадрова за Народно позориште
- Мост између руске балетске традиције и српске културе
- Почетак професионалне балетске уметности у земљи
„105 година није само датум, већ жива веза генерација играча, педагога и публике“
(Марија Петричевић, историчарка балета)
После Октобарске револуције 1917. године, талас руске емиграције донео је у Европу не само политичке избеглице, већ и истакнуте културне раднике. Међу њима били су и балетски уметници, који су побегли од револуционарних потреса и нашли уточиште у Београду, одигравши кључну улогу у развоју професионалног балета у Србији. Без њиховог учешћа, развој ове уметности у земљи могао је да потраје деценијама.
Руски мајстори — оснивачи српског балета
1. Први педагози: Пољакова и Исаченко
Већ 1920. године, Јелена Пољакова, руска емигранткиња, основала је прву балетску школу при Народном позоришту. Заједно са Клаудијом Исаченко, која је предавала пластичне игре, оне су поставиле основе професионалног школовања.
„Њихов допринос био је кључан — преносили су знање младим, тада још неискусним српским играчима“
(Петричевић, 2020.)
2. Александар Фортунато: класика и потрага за националним стилом
Године 1924. Александар Фортунато именован је за директора балета. За две године он је:
- Поставио 5 представа, укључујући „Копелију“ и „Лабудово језеро“
- Почео да прикупља српски фолклор за стварање националног балетског стила
3. Маргарита Фроман: златно доба балета
Од 1927. до 1929. године, трупом је руководила Маргарита Фроман, подигнувши ниво извођаштва на европске стандарде. Она је:
- Увела у репертоар авангардна дела („Жар-птица“, „Петрушка“ Стравинског)
- Преновела на српску сцену новаторске кореографије Михаила Фокина
- Постигла да балетски ансамбл буде „на завидном нивоу“ (Драгутиновић)
4. Нина Кирсанова: виртуозност и експресивност
Од 1931. до 1934. године, трупу је водила Нина Кирсанова, чије поставе („Љубав-чарапница“, обновљени „Петрушка“) биле су познате по:
- Беспрекорној техници
- Дубокој емотивности
- Стилизованим народним покретима
5. Анатолиј Жуковски: последњи пре рата
Од 1935. до 1941. године, балетом је руководио Анатолиј Жуковски, поставивши:
- „Златног петлића“
- „Франческу да Римини“
Његов рад прекинуо је рат, али традиција је опстала.
Значење руске емиграције
- Институционализација — стварање прве професионалне школе и трупе
- Репертоарски пробој — од класике („Лабудово језеро“) до авангарде („Петрушка“)
- Национални идентитет — интеграција српског фолклора у балет
- Педагошки систем — припрема првих домаћих кадрова
„Без руских уметника, наш балет би се појавио деценијама касније“
(Критика из 1930-их)
Извори:
- Петричевић, М. (2020) Руска балетска уметност у Београ ду (1920–1941): допринос руске уметничке емиграци је формирању и развоју Балета Народног позоришта у Београду, Београд: Граматик.
- Драгутиновић, Б. Пролегомена за историју Опере и Балета Народног позоришта, у: Једанвек Народног позоришта у Београду (1868–1968), приредио Ђоковић, М. (1968), Београд: Нолит.
У новом броју часописа Accelerando (Issue 2) налази се фасцинантан чланак о утицају руске балетске школе на развој професионалног балета у Београду у међуратном периоду (1920–1941). 📌 Прочитајте у целости: RUSSIAN BALLET DANCERS AND CHOREOGRAPHERS – ACCELERANDO: BJMD
#РускаЕмиграција #Балет #Београд #КултурноНаслеђе #СрпскиБалет