Руска емиграција у балету Београда: 1941–1944

Посвећено 105. годишњици оснивања прве балетске школе у Београду (1920–2025)

Године 2025. обележавамо 105 година од историјског догађаја — оснивања прве професионалне балетске школе у Београду.

Током окупације Београда (1941–1944), балетски ансамбл Народног позоришта одржао је своју делатност захваљујући напорима руских емиграната, који су играли кључну улогу у његовом развоју. Међу њима били су истакнути уметници, педагози и кореографи чија су имена остала уписана у историју српског балета.

Кључне личности:

  • Анатолиј Жуковски – кореограф и руководилац балета, који је тежио стварању националног балета заснованог на фолклорним мотивима. Његов рад на балету У долини Мораве представљао је важан корак у развоју балетске уметности у Србији.
  • Нина Кирсанова – примабалерина и педагог, која је преузела вођство балетске трупе 1942. године. Одржала је традиције руског балета и оформила нову генерацију уметника.
  • Јања Васиљева – примабалерина чији су наступи били светли тренуци културног живота окупираног Београда.
  • Милош Ристић – први играч који је сарађивао са руским кореографима и преузео њихове традиције. Његове поставе, попут Поподне једног фауна, одражавале су утицај руске школе.

Допринос руске емиграције:

  • Очување традиција: Руски уметници наставили су са извођењем класичних балета (Жизел, Силфиде) и уводили нове форме, као што су дивертисмани на народну музику.
  • Педагошки рад: Упркос тешким условима, руски педагози обучавали су младе српске играче, постављајући основе будућег балета Југославије.
  • Културни отпор: Балетски наступи постали су симбол духовног отпора окупацији, а публика их је ценила као извор наде и лепоте.

Закључак:

Руска емиграција одиграла је кључну улогу у очувању балетске уметности у Београду током ратних година. Њихов труд и посвећеност уметности омогућили су не само опстанак балетске трупе, већ и постављање темеља за њен послератни препород.

📌 Прочитајте цео интересантан чланак у часопису „Култура“: https://www.casopiskultura.rs/wp-content/uploads/2024/11/5.-Marija-Petricevic.pdf


#РускаЕмиграција #Балет #Београд #ИсторијаБалета #КултурноНаслеђе

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *