На сајту „Руска душа“ представљамо вам документарни филм „Противно дужности својој и заклетви не поступати“ редитеља Алексеја Бурикина и Јелене Громове, створен уз учешће филмске студије „Руски пут“ и студије социјалног филма „Вифсаида“. Овај филм говори о судбини изузетног архитекте Русије и Србије, Николаја Петровича Краснова.
Пре више од сто година, познати архитекта Николај Краснов, творац Ливадијског двореца и главни архитекта Јалте, био је приморан да напусти Русију након Октобарске револуције. У 55. години живота започео је нови живот у Београду. Током своје каријере, Краснов је изградио више од 100 зграда у различитим архитектонским стиловима по наруџбинама многих истакнутих клијената, укључујући композитора Спендиарова, императора Николаја II, индустријалца Мордвинова и краља Југославије Александра I Карађорђевића. Његово мајсторство је с годинама само расло. Филм Алексеја Бурикина је први велики документарни пројекат који је посвећен овом јединственом градитељу. Током снимања филма, екипа је посетила Крим, Москву, Валету и Београд.
11 октобра 2024. године у згради Парламента Србије одржано је свечано отварање изложбе копија акварела архитекте Николаја Краснова. На овом догађају филм „Противно дужности својој и заклетви не поступати“ представио је Филип Кудрешов, директор студија „Вифсаида“. Он је истакао: „Овакве филмове стварамо за будуће генерације, да би могли да сачувају у сећању заслуге изванредних дејатеља прошлости. Ови пројекти откривају гледаоцима лепоту и раскош архитектуре коју ретко можемо срести у модерним грађевинама од стакла и бетона. Желимо да пренесемо младој генерацији свест о томе какво богато наслеђе им је остављено. Стакло временом губи снагу, а зграде Краснова ће опстати вековима. То је културно наслеђе које инспирише и којем се можемо дивити. Тежимо да омладину упознамо са величином ове изузетне личности, која никада није изменила своје принципе и, како се данас каже, „није мењала своје ципеле у ходу“. Kада се Николај Краснов преселио из Русије у Србију, остао је веран својој заклетви, радећи под заштитом различитих владара.“
У част његових достигнућа, 9. децембра 2019. године у Београду је откривен споменик. Налази се у близини руске цркве Свете Тројице у центру града, преко пута Државног архива Србије, који је изграђен према пројекту Краснова.
Николај Краснов је рођен 23. октобра 1864. године у Московској губернији. Са 12 година уписао се у Московску уметничку школу, где је изучавао сликарство, вајарство и архитектуру. Краснов је сам финансирао своје школовање, учествујући и освајајући награде на разним конкурсима. Десет година након почетка учења, преселио се на Крим и постао главни архитекта Јалте. Његов радни дух и таленат у изградњи дворца и уређењу простора привукли су пажњу цара Николаја II, који је задужио Краснова да изгради Ливадијски дворац, значајну историјску знаменитост, у којем је 1945. године одржана Кримска конференција.
Након завршетка изградње Ливадијског дворца, Краснов је именован архитектом царског двора и добио је звање академика архитектуре у Петроградској академији уметности. Након Октобарске револуције, 1919. године, напустио је Русију и населио се на Малти, где је издржавао породицу сликајући аквареле. Године 1922, на позив Савеза руских инжењера, преселио се у Београд. Овде је, преузевши одељење за монументалне грађевине и споменике у Министарству градње, остварио свој таленат и трансформисао архитектонски изглед Београда.
Неке занимљиве чињенице о Николају Краснову:
- Када му је краљ Александар поверио обнову капеле на Ловћену, Краснов је најпре проучавао грађевинске традиције, правио скице и истраживао историјски значај тог објекта.
- Краснов је испунио ентеријер цркве на Опленцу, дајући јој атмосферу славља вечног живота.
- Клијенти су ценили његову способност да оствари њихове снове, умео је да слуша и брзо предложи неколико пројектних решења.
- Међу колегама у Београду звали су га чича Краснов, што је одражавало поштовање и признање његовог мајсторства.
Готово је немогуће набројати сва дела Краснова у Србији. Он је пројектовао кључне административне зграде у Београду, као што су зграда архива Србије, мост краља Александра I (данас Бранков мост), позориште Манеж (данас Југословенско драмско позориште), зграда Државног савета (данас Министарство финансија), зграда владе Србије, зграда министарства шума, рударства, пољопривреде и водопривреде (данас Министарство спољних послова Србије). Такође је радио на унутрашњем уређењу парламента Србије и краљевског Белог двора на Дедињу, као и на краљевској гробници — храму Светог Ђорђа на Опленцу, и извео је рестаурацију цркве Ружице на Калемегдану.
Николај Краснов је сахрањен у Београду на руском гробљу.
У 2011. године на згради Министарства спољних послова Србије откривена је спомен-плоча у част академика архитектуре. У септембру 2016. једна улица у Београду добила је име по Николају Краснову.
У октобру исте године, у београдској општини Врачар, постављена је спомен-плоча у част овог руског архитекте.