Посвећено 105. годишњици оснивања прве балетске школе у Београду (1920–2025).
У 2025. години испуњава се 105 година од историјског догађаја — оснивања прве професионалне балетске школе у Београду.
Анатолиј Михајлович Жуковски (1905/1906–1998) био је истакнути руски балетски уметник и кореограф чији су живот и стваралаштво били тесно повезани са Београдом. Припадао је таласу руске емиграције која је стигла у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца (КСХС) након револуције и Грађанског рата у Русији.
Кључне тачке:
- Емиграција и почетак каријере
- Жуковски је стигао у Београд 1920-их, где је започео каријеру у Народном позоришту као статиста, да би касније постао први играч.
- Његов професионални пут одражава судбину многих руских емиграната који су значајно допринели култури Југославије.
- Током рата, Жуковски је поставио патриотски балет „У долини Мораве“ у Београду, али је имао само четири представе пре него што су га затворили Немци, који су га видели као „националистичку пропаганду“.
- Улога у развоју балета
- Жуковски је учествовао у формирању балетског ансамбла Народног позоришта, сарађујући са истакнутим руским кореографима као што су Нина Кирсанова и Маргарита Фроман.
- Играо је главне улоге у првим југословенским националним балетима, као што су Охридска легенда Стевана Христића и Лицијарско срце Крешимира Барановића.
- Интересовање за фолклор
- Жуковски је дубоко проучавао народне игре балканских народа, што му је омогућило да креира јединствене кореографске поставе које комбинују класични балет са фолклорним елементима.
- Његова дела, као што су Ој, у долини и У долини Мораве, представљају важан корак у развоју националне балетске уметности.
- Емиграција у САД
- После Другог светског рата, Жуковски се преселио у Сан Франциско, где је наставио да предаје и популарише балетску уметност, укључујући балканске народне игре.
Значење:
Жуковски је светли пример тога како је руска емиграција обогатила културни простор Југославије. Његово стваралаштво постало је мост између руске балетске традиције и југословенске националне уметности.
📌 Прочитајте цео занимљив чланак у часопису „Култура“: https://www.casopiskultura.rs/wp-content/uploads/2024/11/4.-Aleksandra-S.-Djordjevic.pdf